Jučer bilo 12°; danas 28°.
Vrime se, meščini, prominilo za sveosve.
Sa čet’ri, spade nam, evo, na dva godišnja doba, a i to k’o ni sebi, ni svome.
‘Ko je ikada vidio da ljubičice cvitaju u veljači, a u lipnju zarupi snig.
Ako se dikad i omaklo, bilo je ritko i kratko.
Sada ritko da nije tako.
U dva dana, izminu se četr’i godišnja doba.
Ponekad i u jednome.
Jadne biljke od stresa podobivale čireve na biljnom željdacu.
‘Čele izgiboše.
Komarci kolju.
Čeljad se od muke grize.
A, kako i ne bi…
Zamisli da je ‘vako bilo vaktile, kad bi se oralo, branalo, sadilo…
O Ivandanu bi se imalo puna kuća zeleni, a nu sad…
Ni koprvom se ne mili izbijat iz zemlje.
Šesti misec, 12°, pa, ‘di to ima!
Srića, pa čeljad više ne ovisi o zemlji.
Ne bi se, vala, beslemisali, ni ipriljuba.
Još se naveliko loži vatra.
Studeno čeljadim.
Je da je danas pripeklo, al’ sutra jopet meće vrime.
Pa, se još osundrala kišetina, maglušćina, vlaga, južina…
98% vlage u “zdraku”, kaže sveznajući Google.
“Pa, da’s normalan, poludijo bi!”
Umete išijaš, Iruda ti živa!
A, ovi manitaši ukumili “globalno zatopljenje”.
Pa, kako je, undak, vako ‘ladno kad je zatopljenje, de?
Ižinjavaju!
Sve poludilo, pa tako i vrime, primjetilo bi kakvo đuturumče kad bi ga kogod upitao za mišljenje.
Al’, neće, ne boj se!
I to se prominilo.
Samo nam se politika uporno ne minja.
I dalje je na snazi rojsovska krilatica “Po’jo vuk magare”.
Ako mene pitaš; vrime je još i dobro, kakvi su oni, pa od sve muke i mi sami.
Đadriji vakat: sve se proopačilo, pa mora i sritni isan.
Nemeš rendit’ mimosvit, nu…

Neda Beljan/Tomislavcity