Pivca pod ruku, janjce isprid sebe pa ranom zorom priko Zavelima u Imocki na pazar. Skupilo bi i’ se po dvadeset,  kokad je “nesritni” svit gonila muka i potriba. Kad već trudiš oko nečega da ne bude zalud. Prodaj to i uzmi ono najpotribnije za kuću. Tako je to nekad davno bilo. Do Imockog je valjalo stići za neka četiri sata. Kakvo li je to  putovanje bilo! Cilim putem u glavi bi im se vrzmalo: “Što ako ne prodam, kako se vratit’ kući.” Ma kako god bilo teško opet se putem smijalo i pivalo pa kud puklo da puklo.

Kad bi janjci zastranjali i krenuli “krivim” putom nastala bi trka i svrćanje, uz galamu i poneka psovku, ali sve bi se opet smirilo. Uz starije znali su se naći i mlađi koje bi ukućani spremili da janjce prodaju i pri povratku uzmu ono što bi im se reklo, a po dolasku kući polože račun i novce pridaju. Dolaskom na pazar “mrtvi – umorni” morali su dobro uključiti mozak i nedat’ se privarit od napasni’ trgovaca koji su bili “svakom bojom primazani”. Mlađi u stra’u da i’ ne privare držali su se uz starije imajući na pameti što su im nji’ovi pri polasku od kuće rekli: “Ne daj ispod toliko i toliko!” Uglavnom bi se sve prodalo što bi se potiralo jer je za janjcima bila velika potražnja.

Onaj ‘ko bi ponio pivca prodati riješio bi ga se odma’ po ulasku na pazar. Ne bi jadan za oproštaj od gazde uspio ni kukuriknuti, a već je bio u tuđim rukama. U prodaji bi neki prošli bolje, drugi malo slabije – ovisno kako je ‘ko janjce ugojio i zna’ “pogoditi”. Za trgovce bi po povratku znali reći: “Oni bi i rođenog ćaću privarili!” Prodaja nije bila jednostavna. Nekima bi se posrićilo pa bi odma’ po dolasku na pazar prodali, dok bi drugi, da ne kažem, čekali satima da bi na kraju prodali na jadovite jade. Povratak kući bi bio tek kad bi i onaj zadnji prod’o.

Pri povratku znao bi i’ u’vatiti mrak i tad bi pao dogovor noćiti na Podima pa tek ujutro prid zoru kući priko Zavelima. Po dolasku u Pode svratili bi kod dobro im poznatog mještanina Grge. Kod Grge bi se najprije nešto pojilo, ‘ko će gladan zaspat’, a moralo se nešto i popiti. Nakon okrepe išlo se na počinak i to uz listve pod striju di je bilo sino i slama. Prije toga valjalo je Grgi podmiriti račun za ono što se pojilo i popilo. Neki stariji bi znali i pritirat’ s crnim vinom iz bukare koja je kružila iz ruke u ruku. Oslačalo bi im se vino pa bi se znali popiti malo više da bi u neko doba noći vino naglo proradilo i stvorilo “neprilike”. Oni koji su sebi znali granice naslađivali su se onim drugima: “Bijaše pomanje.” Pošto je bilo litnje vrime, pod strijom se sastala sparina i garan iz bukare. Jedni su odma’ “tvrdo” zaspali, dok su drugi još dugo ostali budni cirkuzeći sritni što je prodaja janjčića uspila. Za to vrime puni misec se nageo nad pojatom i sve obasj’o  k’o da je dan. U neko doba noći je vino “proradilo”, a teška sparina učinila svoje. Pobro se probudio iz sna te kren’o da uhvati malo zraka gazeći sve isprid sebe. Probudio je sve ostale koji su galamili: “Kud ćeš, šta radiš”? U svom bunilu uzvrati im pobro kako je zna’ spominjući sv. Petra: “Auu, što je ovaj zvizdan zapek’o!”, neraspoznajući zlatni, puni Misec koji je “pomolio” na vrata pojate. U tom trenu nastao je gromoglasan smij i uvjeravanje kako je još noć i da je Misec u pitanju, a za zvizdana  – Sunce, da je još rano. Nije samo pobro žurio na vrata da se riješi viška vina iz željdaca. Bilo i” je još kako spominju. Od spavanja posli nije bilo ništa, samo smij i cirkus. Prvi pivci u Podima zapivali, a družina niz listve, pipajući da ne omakne, siđe stresajući sa sebe sino i slamu.

Došlo je vrime povratka kući. Oni koji su s garanom pritirali jedva su čekali da se dokopaju Zavelima i njegove arije, da se razaberu kako se posljedice po dolasku kući ne bi vidile. Putom su pribrojavali novce od prodaje janjčića kako bi znali koliko ‘ko potroši kod Grge na Podima. I dan-danas živući svidoci tog putovanja i rado ga se site citirajući danas pokojnog pobru: “Auu, što je ovaj zvizdan zapeko!”

Ne biše zvizdan nego puni Misec, a garan iz bukare i sparina “zapekoše” te i’ unerediše tu noć.

Ante Đikić/Tomislavcity