Zaladilo, bošsačuvaj.
Sritni se isan nemere zgrijat ni uz šporet, najskoli ako nije dobro podmazo željdac.
A, sučin ćeš podmazat navoj Božjoj skupotinji…ovim češnjakom prez mirisa i okusa i ovom sašušenom blitvom bogtepitaj otkalen, ili onizim tamo praznim tikvinim špicama što imadu samo ljuptinu…čime, de?
Nimi je ni stiglo ovo zara bemzijice, a već je nestade.
Štaš ti ka ti je škriljka slanine uvom nalijonu ki da je suvo zlato. Ev’…nema pedalj, a nu ti skupotinje!
A, da je to bar čemu, ne bi ništa rekla. Eee…ni ti je to slanine ni vidilo, moj sinko!
Bože moj ka se sitin kako nam je, vaktile, na nos izlazila…držali je jadnom, sirotinjskom ranom.
Drčina bi pola sata žalila bir jim spomeneš slaninu i luk.
E, grdne rane!
Ma, bi cili dan išli čobanovat, samo da nam je kogot tijo platit onim mesnim doručkom, jal pašteticom. Ali, koj ti to nudit…malo jim njijove drčajine!
A, nu sad…ima ji burdžabe, a ne bi ti ga se liznula da mi plaćaš.
Kupila bi zera ove slanine, ali nu cine…
Pa, ko to more kupit, veda ovi pulitičari, Bog ji neubiće…
E, Gospe moja, velo ti se sve izopačilo! Ma, ko bi pomislijo da će jednoč kumpiri bit skuplji od jabuka, a slanina od salame. Mocaisina…krstin se, et!
Ne bi, vala, pa sve da je pratar reko, et.
Tako sritna baba, u sebi, dugo divani sa slaninom, dok je omira i pipka, sve zirkajuć u cinu na njoj, pa sve vrti glavom, ljutito bacajuć iz ruke, ko da se spržila.
Jašta nego spržila.
Mo, nu ti vidi…uni siromaški vakat kišali od je sebe, a sad se skorom izmišala s pršutom.
Kako je krenulo, ni slanina se više neće smit načimat, vego kad pratar naliđe, ko vaktile pršut.

Biralo me/Tomislavcity