Gleda did kako unuk, tinejdžer, drelji u modnu reviju na teveju, pa pita šta su to toje mršavice na sebe natavuljale “ko da će plašit vrane, Božje ti kiše”.
Unuk odgovara da je to moda, u šta se on ne razumi, a one da su manekenke, “najzgodnije cure”.
Did se zadevetijo.
– A…? Ovo tebi ćusto?! Ovo! – u čudu pokazuje prstom bockajući ekran.
– Nego?
– E, ako je ovo kršno, sunce ti žarko, undan ne znam šta nije. Ni ti je to cure ni vidilo, moj sinko! Ma, nu…samo što se ne slomi od rđe. Da pune i najmanji vitar to bi odnilo. Kost i koža, et.
– Tebi dide lipo znači debelo.
-Nu…pa, cura mora bit jedra, jakako, a ne da izgleda ko ogložđana…
– Kako misliš ogložđana?
– Lipo, Božje ti…znaš kad baba stavi kost od pršuta, pa se nako raskuva, pundak se lipo sva ogložđe…eto, take su ti ove tvoje… ki da i’ je niko ogložđo, zadajen ti…
– Iss…ti i moda, dide, niste baš na :ti”…
– Moda? Pa, nemere ti ogložđana kost bit dobra, pa da je sto ćaćini moda. Nu ti vidi na šta to liči! Kost i koža.
– Tribali bi tebe za modnog gurua, dide. Kakva bi to modna revija bila, ha?
– A…?
– Velim, da bi bilo dobro kad bi ti biro manekenke.
– Bora mi, da zađem po njivama, našo bi o’šuba deset puta bolje od ovizi. Ma, šta deset…stotinu, i iljadu puta bolje, vala. Ajde moj sinko, sidi! Ni ti je ovo lipote ni vidilo!
– Veliš, ako u njoj nema sto kila, ne valja, a?
– A, tebi ko ovo valja…vako rđavo i metiljavo?
– Ma, jasno mi je, dide, zašto je dobro da svinja bude debela, ali žena…
– Neka tebe…! Ka’ oženiš taku, ja ću te pitat…
Biralo me/Tomislavcity