Lipa didova duša

– Baba, di tata iđe?
– Iđe, dušo, tamo di ti je did strada…njegov ćaća, pokoj mu duši.
– Šta je to “strada”?
– Strada, pogino, ubilo ga, ko će ti znat, sinko…bijo rat…crno i naopako, et…
– Ko je dida ubijo?
– A, šejtani, sinko, šejtani…bolje da ne znaš…ti si još nejaka za take priče.
– Nisam.
– Mo, jašta si, dušo moja….bijo rat…zlo…ginulo se nemilice, i eto…pogino ti i did. Pusti, sinko to…nejaka si.
– Pogino?
– Pogino, pogino, pokoj mu duši…mlad i zelen…ništa što smo se bili oženili. Tek zino na svit, grdna rano! Ja ostala sama s malim ditetom, eto ćaćom ti…mmm, žalosna ti majka, koji je to zulum bijo, uff, uff…
– Nemoj plakat, baba…
– Neće baba plakat, dušo, neće…bilo je davno, sinko, ali koda je jučer, et… Al, nećemo više o tome…da baba ne plače, jel tako?
(kima potvrdno)
– Iđe se baba pomolit didu za dušu; daj babi činaše.
(šutnja)
– Ja ću isto molit za dida… Anđele čuvaru.
– Lipa didova duša! Moli ti za svog dida. Dođi babi u krilo…. Ti si babina duša i srce i zlato i sve babino…znaš li ti?
(kima potvrdno)
Zagrlider svoju babu, pa baba neće plakat.
(zagrljaj dječje snažan)
– Lipo oko babino i didovo! Sa’će ona izmolit za svoga dida “Anđelu čuvaru”.
(uz babinu pomoć moli “Anđele čuvaru”)

Nada Beljan/Biralo.me