– Baba zašto ti plaćeš?
– Ne plačem, oko babino, nako…nakupi se sritnom isanu, pa, mora nekad zera odušit’…
– Je li tebe nešto boli?
– Mo, nije dušo. Nako… Stisne nekad u prsin, pa, et… Nije babi ništa, dušo!
(šutnja)
– Je l’ tebe luk uj’o?
– Je, je…luk babu uj’o za oči. Bijo čudo ljut, pa kolje…
– Mene isto, je’nom ujo!
– Pa, ja. Kad je lučina ljuta, undan kolje za oči.
– I ja sam isto plakala….jel je jut.
– Pa, ja…svi plaču od ljutog luka.
– Ja isto!
– Lipo oko babino! Nu, da te baba jednoč poljubi… Kako ona voli svojoj babi, jelde da jesi?
(Kima potvrdno)
– Rađa babina! I tebe tvoja baba voli, najviše na svitu….znaš li?
– Znam.
– Oko lipo, babino!

Biralome/Tomislavcity