Nalet ga bilo od mog Boga!
Davni je dana unuka primjetila kako joj, čim počme učiti, na um padaju neodgodiva pitanja koja je, valjda oduvik, tila postavit babi.
I baš se nađu pojaviti kad mora učit, korila ih u sebi.
– Kako ti, baba, zamišljaš vraga? – upita podižući glavu s papira razbacanih po stolu.
– Slobodbože! – prikrsti se baba zgranuta nad neobičnim pitanjem.
– Nako s rogovima, s kopitama i repinom od dvatri metra, a?
– Aj, bona, kan me se… Jopet ti basaš.
– Ne basam, baba, kunem ti se! Imam seminar o tome.
– O šejtanu?!
Mnogošta je babi bilo neshvatljivo od unukinih škola, ali ovo joj skoro izbilo zrak. Uobičajena potreba za križanjem se mnogostruko uvećala, pa je ruka podignuta u visini čela, ostala stajati onako u zraku, spremna da napravi još jedan znak. I još i još…
– Šta imaš učit o šejtanu, boš ti lipi sačuvaj! Džabe ga brudit iz pakla.
– Haha…”brudit ga iz pakla”. Ta, ne spava valjda vrag u paklu, baba. Jako će vrebat čiste duše? I ko onda jarga žeru u paklu, ako on spava?
– Ajde, bona, nemoj mi prid spavanje toje straote spominjat. Pa, da mi se cilu noć klapi, bošsačuvaj!
– Pa, ti svako malo kažeš ono legendarno “đadru”, a šta je to, nego…
– Ama, štas se svrzla babe, rđo jedna! Jeno ti tvoje knjižurine, pa njizi pitaj.
Baba nije znala da ju unuka ne ispituje samo tako, da bi ju “bantovala”, niti bi shvatila da joj proba objasniti svoju diplomsku temu.
Uz to je željela čuti od babe one izvorne narodske predaje i virovanja, a ne dobiti učene odgovore.
Ta, neće se kod babe informirati o službenom nauku crkve, nego upravo suprotno; o njegovim interpretativnim i inim izobličenjima i zastranjenjima u puku, a babina vizija vraga je idealan trag na tom putu.
Ta ni samo crkveno učiteljstvo nekoć nije bilo imuno na predrasude, kamo li sritni, mahom nepismeni, puk.
– Pa, kako ću ja, danas-sutra, odgovoriti školarcima kad mi postave pitanje o tome, ako mi ti ne “razoputiš, ko Bog zapovida”!
– Ama, štaj ti razoputit o šejtanu, Bog ga smejo, de! – prikrsti se po stoti put.
– Pa, sve… Kako izgleda, primjerice. To dicu najskoli zanima.
– Misovo, misovo – križa se neprestance – pa, ko će ti znat kako šejtan izgleda, Bog ga sapejo! Ne bi da ga je kogot trevijo na testi, pa da znade!
– Pa, zašto se onda viruje da ima rogove, kopita, rep…
– Pa, jakakav će bit, Bog ga smejo!?
– Kakvi sve ljudi ima meščini da ne triba nikakav šejtan.
– Nu… Pa, šejtan ji i nagovara da bidnu taki, ja ko drugi. Napostuje isana, bona!
– Ma, ne virujen da neki šejtan natra čovika da se petkom omrsi ili štogod opcuje i tako to…
– Znači pratri lažu! I Biblija i Isus i… – zdunu se ona i uzvrpolji, preneražena takvom blasfemijom.
– Ma, nije to baš tako jednostavno ko što se čini, baba. Da je, ne bi o tome bilo napisano brdo knjiga.
– Nu…
– Ja, ja… Tako da ne misliš da jedino meni neke stvari nisu baš najjasnije.
– Nu… Ništa ti ne znam, samo mi ga nemoj više spominjat! Najskoli prid spavanje, nalet ga bilo od mog Boga, et!
– Šta znači to “nalet ga bilo”, baba?
– Nu… Štaj ti značit? Prikrsti se od njega, nalet ga bilo! Eno mu paka, pa nek tamoke vrše! I dosta više toga! Evo, me sve ježurine popale, na. – pokazuje zavrćući rukav – Ošta mi je da mi još i u san dođe, nalet ga bilo!
– Da ti znaš koliko te tvoje “oko babino” voli, babisima, ne bi ti se tribalo bojat nikakvog reponje i rogonje. Nemere on tu ni prikučit, bona!
I opet se baba morala branit od pustog cmakanja.
Opet joj se “brci” poskrivećki posmijavali.
I nema ga ko bi to razbuco, pa da su mu rogovi još nikački.
Biralo me/Tomislavcity