Jedne zgode, neko dite od kojih pešest godina, nikako nisu mogli nat’rat’ da uzme sirup, pa se svi ukućani sjatili na poznate metode vabljenja i mamljenja uperenih protiv dičje naivnosti u svrhu obmanjivanja.
Tako ti svi, bilo pojedinačno, bilo uglas, viču “Daj meni, daj meni…!”, pogledavajuću ispod oka u nju, ne bi li i sama postupila tako.
Ona se nagela na stolić i nezaintereserino se cunina…
Čeljad misli da ne čuje, ili ne shvaća, pa se stadoše još više tobož’ otimati za to nešto, mmm, mljac, mljac…
Nakon par trenutaka, ne dižući glave, mala će ti njima: “Netu ni ja toga!”.
Hahaaahaahhh
E, reko, svaka ti čast mala! Odman se vidi da će bit nešto od tebe!
Tako i naši političari, ovi’ dana, ukumili prid kamerama: “Daj meni ‘nekciju…daj meni!” – ko da smo debili, sunce ti žarko, a ja se sitin toje male, pa svaki put kad vidim da mame, vičem: “Netu ni ja toga!”

Biralo me/ Tomislavcity