– Di je oni moj vuneni pas, stara? I oni jaki cereti iž Njemačke? Evo, ko da me, jopet, upočilo u križim. – zaječa did, čim se baba pojavi na vratima.
Ona umorna i nenaspavana, nije se baš sažalila.
Zna ona da oće “upočit u križim”, ali zna, isto tako, da did voli čudo plandovat, najskoli kad ga podsiti da se triba za štogot priget; nacipat drva, otkovat kosu, popravit onu natkazu u spavaćoj sobi; tamo s njezine strane, što se klima ima taj vakat, pa mu baš priviše i ne viruje.
– Taman ja znadem di je tvoj pas! Pusto mene zapalo da ga nosam! Čudi me da ti nije sresto s tilom.
Did se na smrt uvridio što ga ni malo ne žali, pa odman prominu ton.
– Šta će tebi pas ka si zdrava ki cok, Božje ti kiše!
Ojme!
Nemogaše babu grdnije uvridit, nego reć da je zdrava.
Ciknu ona ko ljuta guja:
– Ne more mi bit! Bolilo, ne bolilo, ja moran za poslon, a tebe upočilo od ležanja. Prigni se za štogot, ko ostala čeljad, pa te neće upočit!
Naprišiva ti se ona lipo didu, sve u jednom dahu, a on, koliko god “upočen”, ne bi joj rada ostat dužan.
Ipak je muško. Glava obitelji. Čovik, sunce ti žarko!
– Eto, ti se jadna sve satra letajuć, a nikad ništa na sridu!
Sritnoj se babi svrnulo žalit na vas glas, toliko se sažalila nad sebom i svojim trudima koje ni’ko živ ne vidi i ne pika, a sve se, bidna, otima.
– Eto, undak, letaj ti. Eto ti brašno, pa prosij; napravi germu, umisi kruv; izmeti mlaćenicu, ostruži kumpire i razvij pitu. A, najprije naloži vatru. Pita se mora peć, znadeš li to!
Did je gleda mrko napopriko i samo unka.
– Kad sve napraviš, reću ti šta triba dalje, a do tad ćeš smetnut pas, eto ti, tako!
– Nađi mi pas, sunce ti bapsko poljubim! – zagrmi on.
– Jašta ću radit! Pa, da bolje drečiš po kući.
Did tide podviknut za njom, ali ga žignu u križim, pa ostade ‘nako gledati u čudu.
Tek tada je, ko da, shvatio da su prošla vrimena kad je mogao s babom pridikat na taki način i da nije baš sve u muškoj snazi.
Leže on nauznak misleći šta mu je činiti.
Kad se baba vratila s naramkom drva, reče pomirljivo da je baš mislio popravit onu natkazu…čim ga zerica popusti.
Glas mu je smekšan, opasno blizu samosažaljenju.
Baba šuti.
Za par trenutaka, šutke donese pas i nehajno baci pored njega.
Uze ga bez riči i bez žuganja.
Ta, vidi i on da je vrag odnio šalu i da mu je pametnije ne ić ženi uz dlaku.
I štaš prez nje, žalosna ti majka, de!
Biralo me/Tomislavcity
Foto: Hrvatski krški pašnjaci