Kao dite, nisam s’vaćala koncept blaga, u obliku posjedovanja zemlje i stoke (blaga).
Naprotiv. Čudo toga značilo je i čudo rmbanja, što mi se baš i nije uklapalo u pojam bogatstva i lagode. Lito, zima, uvik se nešto mora s tom slamom i sinom. Oranje, kopanje, žetva, vršidba, namirivanje mala…

Kao najmlađu od sestara, uvik bi me dopali najzamorniji poslovi, koji su nesnosno dosadni i traju dure, a uz sve to, nitko ih ne računa u prave poslove. Satareš se živ, a niko te uopće ne doživljava kao radnika.

Ostružeš vanglu kumpirina, izribaš, opereš sudje, čuvaš janjce po cile bogovetne dane, čepaš u pojati bRez zDraka i svitla, kupajući se u znoju, izmješanim sa prašinom, dok te pune viletine slametine neprestalno zavaljuju…
Satima grabljaš njivetine koje ne moš okom prigledat, a svi omalovažavaju vrime, rad i živce koje si u to uložio.

Najčešće ti ni ne stavljaju tanjur za stolom sa pravim radnicima. Nebitan si, pa čekaš ako što ostane. Ako ne ostane, mlika i kruva, ko i svaki dan. Neee!!!!

Ručak je prvenstveno za one važne persone, prave radnike: orače, kosce, pogotovo ako ima ko od tuđe čeljadi… Tad ne smiš ni gledat put stola. Radi i šuti. Napomeneš li i svoj udio u zaslugama, narugat će ti se: ‘A, brava! Ko će dat još jednu taku, moj sinko!’ Rasplačeš se od jada i srdžbe, ali ne pomaže.
Ništa ne pomaže protiv nepravde u vezi dičje rađe.

Da me je tada netko pokušao utješiti idejom kako puno zemlje i marve znači bogatstvo, kokad bi mu sve po spisku. Poslala bih ga da, umjesto mene, pograblja nepreglednu Veliku njivu, a onda, umisto slasne janjetine, kokošine ili pite, žulja suva kruva i mlaćenice.
Ošta mi je to ka’ san i ja cili dan radila?!

Onaj ko je bogat sigurno neće ist tako nešto, a uz to će imat slatkarije i delicija i’zadruge koliko ga volja. A, prije svega, neće imat žuljeve od grabljetina, niti njive na kojoj i osvaneš i omrkneš. Umeteš se živ, niko ne haje. Primjete jedino ako nešto nisi učinio dobro.

Neš ti bogatstva! Dala bi ga, onomad, prvoj ciganki koja naiđe. I ko bi mi zamirio? Dica, sigurno, ne bi.

Nada Beljan/Biralo me/Tomislavcity