– Zašto mi, baba, bojajemo jaja, ka’ nema Uskusa.
– Mo, kako neće bit Uskrsa, Bog te pomogo! Nego nema mise.
– Zašto?
– A, koće jin stat u kraj…ne daju, et.
– Ko?
– Mo, toji glavni, štat’ ja znaden. Glavno, branili, ne branili, Uskrsa ima, oko babino! Posvećilišće ćemo posvetit sami… Ta, ne manjka nan svete soli, nu…
– Ha?
– Posvećilišće…jaja, sir, luk….što se posvećuje pod mison.
– Ne volin…
– Šta?
– Jaja i luk.
– Nu…pa, što to? Baš sve lipo, uredno…
– Nije!
– Mora se, bona, posvećilišće izist, nu.
– Ha?
– Na Uskrs se mora najprije pojist posvećena rana. Za marendu.
– Zašto?
– Zato. Uskrs je, nu.
– A, ja ne volin!
– Nek ne voliš. Mora se malo poist, pa, nazor, nazor.
– Ne mola!
– Nu…
– Ja neću.
– Ja se neću s tebon priknadat, mala, samo’š ist posvećilišće ko i svi drugi. A, potlin ćeš se s babon tucat jajim…pa kojo se ne rascopa, tojo je žest.
– Neću.
– Ni to ne’š. Pa, ima li išta što o’š?
– Neću!
– A, o’š li jednu iza ušiju?
– Neću.
– Neš ni to?! Ccc…pa, nemere, bona, sve “neću”.
– Mole.
– Eto, ti se undak nećkaj.
– Neću.
– Nemoj ti, de…
– Pa, neću.
– Nu…

Biralome/Tomislavcity