Na povratku “s kraja svita”, baba reče da je jedva jedvimice dočekala.
“Satrala se živa, et”
– Pa, šta je reć?
– A…pušći…štajti kazat…neće me Avstralija više vidit, jok!☝️
– Što, bona? Ta, nisi bila kod tuđe čeljadi…
– Mojde, bona, tamoke ti je sve drugovačije…evo ni činaši jin nisu ko naši, na. Sve ništa sitno, zlomoćno…jedva napipaš zrno, et.
Čim je zaustila o “činašim”, gurnu ruku u novu travezu, pokazujući novu krunicu sa sjajnim, plavim zrncima, kao staklene perlice.
– Pa, šta udi? Baš su lipi.
– Činaši…? Mojde, bona, nije ovo činaša ni vidilo! Di li ovo, di li moji! Mo, ne smiš ti uvo pogledat…puče! Baš ka’su drvena, velika zrna ! I lipa jin uzica i sve…a nu ovo…
(Opet vadi krunucu i pokazuje)
– Nije ti to, seko, činaša ni vidilo!
– Pa, nije zar to razlog što si se tako brzo vratila – “činaši”?
– Mo, nije to…veda zbog svega, a najviše zbog promaje, et.
Da viš ti pusti vrata i prozora…mo, necrkla ja ako ji moš pobrojat, et!
I vika otvoreno.
Umete propuv!
Mo, reko’, da san znala ne bi ti ga išla, nema ti para, a, a…
Evo mi sve time otrnulo!😄
Ajde moj sinko, prikrs’e!
Da isan ne zna, pomislio bi da je baba zaglibila negdi s Alisom, u zemlji čudesa, u najmanju ruku.
Samo je o propuvu isprela cile gusle.
Nema ti u baba strava do promaje.
A, di su još pape, pa se u kući niko ne izuva, što ni zepa nemaju…iisss!
– Mo, ne bi jin nunde živila, nema ti para!
Dovitiljilo, brate! A, vika tramandžaju ingleški, jedne nemoš ulovit… Goni!
Otra ja, reko, tamoke di razumin šta čeljad priča! Mo, nemeš ti čut naške riči, za lika.
– Pa, u Australiji se govori engleski, bona.
– Neka je. Ja ga ne bi govorila!
– Pa, kako će pričat s Australcem, već engleski?
– Nikako! Ko da i mora pričat š njin!
– Haha…
– Ništa mi se ne sviđa toji njijov jezik, a, a…di li naški, dil ono…iiiss.
– Ni jezik, ni jezika vidilo, jelde?
– Ajde moj sinko…prikrs’e!
Ma, reko’, imaš ti pravo…
Zera za svoje, primaknut, pa, študi!

Biralo me/Tomislavcity