Manji karantena nije teško pala.

Cili sam život bio u karanteni. Na relaciji bauštela – baraka. U šali smo te naše barake zvali karantene.

Nastojao je tako umiriti Anđu koja je naslonjena na desni lakat zamišljeno gledala kroz prozor.

– Nigdi žive duše. Koda je sve pomrlo. Ne znam kud bi gledala? – upitno je tražila Manjinu reakciju.

– Gledaj u se, Anđe! – Manje će pomalo ironično. Prilično su ga ljutile objave po društvenim mrežama pa ih je glasno komentirao.

– Svak pametan s kauča. Zaboli me glava od  ovog što se piše. Pa kud bi smiralo kad se ne bi slušalo, ili u kući ili u državi, ili u Crkvi? Sloboda nas je do ‘vog i dovela. Ali smutljivci i galamdžije ne patišu. Samo nek’ je kontra.

Anđa se malo sklonila u stranu i po Manjinu savjetu „pogledala u se“. Učini joj se, otkad više moli Boga ovih dana, da u sebi vidi ono što prije nije primjećivala, brojne slabosti. Uznemiri je ta spoznaja. Onda pogleda na sat, malo se začešlja, zategnu odjeću, popravi Manji kragnu na košulji i sjede uza nj.

– U tri će nas zvat Tome i njegovi – pripomenu – rekli su mi da im iskontam jednu staru molitvicu. Nevista će je zabilužit. Smetni ti sad s novina, svakako se samo ljutiš dok čitaš. Bolje je i tebi „pogledat u se“, kako si i meni priporučio.

– I, jesi li išta vidila? – Manje prihvati šalu.

– Jašta sam. Poplaši se. Srića imam sad vrimena moliti za sve one napasti što mi se prikazaše.

Domalo ih je nazvao Tome iz Švicarske i razgovor uz video poziv je krenuo u veselom ozračju. Anđa je spremno i odvažno izgovarala staru molitvicu naučenu u djetinjstvu:

Pivčići pivaju

Pivčići pivaju

Božju majku dozivaju:

Ustaj Divo Marijo,

Sin ti se rodio

I po svitu odio

Zlatnu krunu nosio.

Džudije ga oteše

 Na križ ga propeše

Zlatnu krunu skinuše

A trnovu nabiše.

Kuda krvca kapijaše

Tuda ruže cvatijaše

Dva anđela dolaziše

Pa te ruže berijaše

U vinčiće vinuše

Prid Boga donosiše.

A sam  Bog je govorio:

Ko bi ovu molitvu molio

Tri bi duše saranio

Jednu dušu oca svoga

Drugu dušu majke svoje

Treću dušu

 Svoju dušu. Amen!

Bili su to ugodni trenutci obiteljskog druženja kad se strah uznemirene zbilje povuče pred ljubavi.

Iva Bagarić/Tomislavcity