Izraz beskonačnog odlaganja i relativizacije toka vremena. Liči na onu: Ima u Boga dana. Ili na dalmatinsku: Vrag odnija prišu. A uklapa se i s bosanskom: Nek prinoći.

Ovaj pojam je samo iznimka koja potvrđuje pravilo jer Duvnjaci ne vole odlaganje ili otezanje, nego su nas ova visoravan i njemačka bauštela naučile brzom razmišljanju i odlučnom djelovanju. No svatko ima pravo nekada biti malo usporen i opušten.

Duvanjski studenti u Zagrebu, Splitu i Mostaru ovim sofizmom objašnjavaju zašto ne počnu učiti pred ispite. Kao, bi oni, ali sve danas ću, sutra ću…,dok ne dođu rokovi. Naše mlade na isti način odlažu početak dijete. A čak i kad krenu, nalete na zamku u vidu jazuka (jazuk – najveći neprijatelj željene ženske linije po onoj jazuk bacit).

Također, ovo je opravdanje starih momaka zašto se ne žene. Kako reče Antiša iz Vedašića: Ma mislio sam se ja ženit, ali sve današ ću, sutra ću… U tom prođe pedeseta. Time nas naši stari momci tjeraju da pišemo o novom pojmu: Nema od koje dobi. Ali nećemo, zauzinat. Kao odgovor na ovu staromomačku formulaciju nastala je poticajna ganga:

          Stari momci, što se ne ženite?

         Niste kupus da se kisalite!

Tekst: M.P i T.M.

Ilustracija: M.P.

Mandino-selo.com