Piše: Ante Borčanac

Duvanjski beg je imao običaj uoči koševine prohodati sa svojim sejmenima ispod duvanjskih brda i sela, poljem i zamirati koje će njive kosit. Tako je jedne rodne godine  zaputio se ispod brda Liba i sela Borčana i zamirio njivu moga dida Ivana Martinovića zvanog Đilo. Beg je naredio glavaru sela i svojim slugama da sutradan podrane i pokose i  ovršu Đilinu njivu na kojoj se lelujala i zlatila šenica ko sinje more. Kazao im je to, da samo šenicu dopreme u njegov ambar, a ostalo neka ostane raji, slama i pliva.

Kad je čuo Đilo da će mu beg sutradan pokosit najbolju njivu šenice, dositio se kako će nasamarit bega, spasit svoje šenicu i učinit dobro dilo, koje će kad-tad izić na vidilo i dugo se pamtit i prinosit s kolina na kolino. Pustio je glas kroz Borčane da će beg sutra kosit njegovu podvornicu i da, kad sunce za Tušnicu zađe, dođu kosci i kupelice na njegovu podvornicu. Bog dao pa noć bijaše vedra mjesečinom obasjana, pa se vidilo koda je dan. Strkalo se cilo selo i te noći su Čoline, Majići, Matići, Brkići, Galiri, Martinovići, Krištići, Kneževići, Radoši i Špikići složni ko nikad, pri misecu koji je svitlio iznad Liba i Vrlokuka, pokosili njivu, ovrli i sklonili tamo di beg neće tražit. Ništa nije ostalo na njivi, ni na guvnu. Ni traga od šenice, slame i plive. Kad je beg čuo da je pokošena njiva koju je bio zamirio za sebe, došao je u Borčane i vidio da na Đilinoj podvornici nema ni klasa šenice, obišao je oko pojate, zavirio u pojetu i vidio da nema u pojeti slame. Zavirio u Đilinu kuću i vidio da nema tamo žita, šenice. Nema nigdi ništa, stao je ispred Điline kuće i rekao glasno da čuju oni što su išli s njim i raja:

„Vala, to mogu samo šejtani.“

Borčanci su sve sa Điline njive pokosili, pokupili, ovrli i ubacili preko noći u kuću i pojetu sirote udovice Jurke, čiji se sin jedinac nije vratio iz velike vojne.

Kad mi je ovo pričo davno dobri čovik, guslar Marijan Čolina, zvani Ćota, znate što je rekao, što im je bilo najteže kad su kosili i vrli te noći, nisu smili pivat gange. A niko nije pivo tako dobro gange ko naše Čoline. Sve su radili i sradili na misečini i u tišini.