Vukovar, 17. 11. 2019.
Molitva narasla do krika
Bože, ranjen sam čovjek
i duša boli od nepreboli
i silna me tuga naseli
Pod nebom na ovoj ledini
ljudi su ljude klali
one hladne i strašne noći
Poklani su Hrvati, katolici..
pobiše ih svetosavci
bez milosti i ljudskosti
Ne mogu usporavno stajat
u tišini križeva i grobova
njehovih gluhi glasova
Krvavo tlo i njino živo zlo
gdje negdar kipjela radost
sad tu samuje žalost
Umoran sam od spoznaja
tolikih zala i strašnih udesa
ispod ovih šutljivih nebesa
Zaborav sve jače bode
i sjena biva sve je tananija
a nada sve dalja i dalja
Blizina biva sve daljom
i radost sve manjom
a tuga sve većom
Ranjen sam čovjek i star
spopade me naopaka slika
i molitva narasla do krika.
Ante Matić
I dišu u prašini srušenih kuća
Od boli im pucaju junačka pluća
Suza iz oka sama krenu
Videći Dunav u tome trenu
Prkosno toranj stoji za vodu
Ranjen al čeka svoju slobodu
Prašina pada po gradu tom
Tu se brani hrvatski dom
Zlotvori ruše zidine naše
Branimo ovdje sve što je naše
Ne boj se sine oni neće proć
Svanut će dan i sloboda doć
Prkosno stoji Vukovar grad
Prašnjavi daju i život mlad
Svi smo ko braća u boju tom
Vukovar je Hrvatska i grad moj
Ćikeša Čolina
