– Mo, štavo je bilo u Imockom, pa digli toliku galamu.

– Karneval, baba. Ove godine, Imoćani dirnuli u nešto što se ne smi krećat.
– Nu…
– Eee…smide se spalit Tesla i struja i ‘teligencija…sa svime se smide sprdat, ali sa homićima, jok!
– Kakvim ‘omićima?
– Ponaški se to reče pe-eder.
Baba se strese i bržebolje prikrsti.
– A, pe-eder s diteton je Homomen…ono ko Supermen i ta ekipa.
Baba se opet prikriži dvatri puta uzastopce.
– Misovo ti bilo! Nemoj ‘ulit na Boga, bošsačuvaj!
– Ne hulim, baba! One koji ‘ule, imoćani spalili kao krnju i evo će ih tužit.
– Ko?
– Napredna Rvacka, ko bi drugi. Ta, neće primitivna.
– Ujmoca…! Pa, šta su skrivili?
– Skrivili su to što tvrde da dite triba imat mater i ćaću, a ne dvojicu ćaća. Ćaću i ćaću.
Krsti se baba livon priko desne.
– Oslobodi, neuvedi…šta to tramandžaš, bošslobodi…oće te Bog pokarat?!
– E, baba moja…da se Bog laća toga, ne bi bilo vakog karnevala i vaki mačkora u Imockom. Srića tvoja pa i ne znaš šta sve ima po bilon svitu. Ni da je taj svit, po nesr’ći, stigo k nama. I odma’ zavlado.
Ne shvaćajući ništa od tog “zanovitnog tramandžanja”, baba se samo krsti i viče “missovo, ujmisovo”.
Tek, negdi u primozgu, naslućuje kako nešto debelo nije u red sa sviton.
I da se, ko zna, možda približava strašni sud.

Biralome/Tomislavcity